ON JE OTAC SRPSKE UDBE: Likvidirao ga je Broz iako je za njega

Bilo bi krajnje pogrešno tvrditi da je zaboravljen, jer on nije bio čovek kojeg bi čak i nedosledno i mutno srpsko istorijsko sećanje potrpalo zaboravom. Bio je zapravo skrajnut jer svi njegovi poznanici, a tek saborci i prijatelji, ni s njim mrtvim nisu mogli da se nose. Nisu imali glavu koja bi ga sa sigurnošću stavila u adekvatnu fioku

Ovo je priča o Slobodanu Peneziću Krcunu, velikoj enigmi i kontroverzi novije srpske istorije, oko koje se i danas sukobljavaju grubo njeno čitanje i neminovnost da se ispisuju nove njene naučne stranice. Na ovu neminovnost nas upućuje činjenica da je vreme od njegove pogibije u saobraćajnoj nesreći, koja se dogodila 6. juna 1964. u selu Šopići kod Lazarevca, kroz svoje stroge sudove procedilo važno saznanje da se radi o ubistvu. Likvidiran je po naredbi Josipa Broza.

Istorija je pokazala da je Slobodan Penezić zapravo jedini političar među Srbima koji se otvoreno suprotstavljao Brozu zbog njegove antisrpske politike.

Neosporno je da je prvi načelnik Ozne a kasnije Udbe okrvavio ruke, da je pod njegovom komandom bez suda i zakona ubijeno na desetine hiljada Srba, tačnije više od 59.000. Njegov greh je još veći, tim pre što je bio slepi poslušnik dvojice silnika: Aleksandra Rankovića, čoveka skromnih mentalnih mogućnosti, i Josipa Broza, koji za srpsku istoriju nema validnu ulaznicu. Krcun je sve shvatio kad je obavio krvavi posao, posle čega je odbačen i likvidiran. Ranković sve to nije razumeo do danas.

Slobodan Penezić Krcun je bio i osta najortodoksniji “VERNIK”. Nije verovao u Boga i Srpsku pravoslavnu crkvu, imao je on svoje Bogove, menjao ih je u raznim burnim fazama svoga života. Sve što je radio bilo je kristalno vidljivo.

Rođen je 2. juna 1918. u Užicu. Osnovnu i srednju školu završio je u rodnom gradu, bio je dobar đak, a profesori su posebno cenili njegovu inteligenciju i specifičan humor. Bio je krhke građe, a u uličnim dečjim i mladićkim sukobljavanjima iskazivao je snažnu crtu vođe.

U Zemunu 1937. upisuje Poljoprivredno-šumarski fakultet gde se prvi put nepovratno smrtno zaljubljuje u Komunističku partiju Jugoslavije. Na fakultetu je bio izuzetno razvijen revolucionarno-omladinski pokret. Pre te ljubavi vodio je boemski život, nije izbijao iz kafana, nije se šišao i češljao, nosio je vojničke cokule i nikad ispeglane pantalone. U toj atmosferi priključio se omladinskom komunističkom pokretu, preko noći prestao je da pije i da izlazi u kafane sve do posle rata. U tim boemskim vremenima dobio je nadimak Krcun, po liku iz tada popularnog stripa, piše Ekspres.

“Preko noći postao sam asketa i revolucionar, koji je fanatički verovao u sve ono što propoveda partija”, izdiktirao je to u pero Venceslavu Glišiću, istoričaru koji je pred Krcunovu pogibiju počeo da piše njegovu biografiju. “Studije sam zapostavio, ponele su me diskusije u studentskim udruženjima, u menzama. U meni se rasplamsala strast borbe, neke čudne aktivnosti. Jednostavno, zaboravio sam na učenje, na kuću, na roditelje, prijatelje…”

Postoje izvesne, ne baš pouzdane tvrdnje da je Krcun u leto 1941. u Zemunu dočekao Josipa Broza. Biće da to nije tačno, jer to mu je druga fatalna ljubav, kojoj će ostati veran sve do velikog razočaranja koje je prethodilo njegovoj likvidaciji.

Izvor: Kurir

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

WP Facebook Auto Publish Powered By : XYZScripts.com